Проглас из 1935. године
Проглас објављен у Врбаским новинама 13. јуна 1935. године.
Историја и етнографија
Оглас Новака П. Станојевића из 1938.
Оглас дат у Врањске новине 4. марта 1938. године.
Гласник друштва Просвете из 1938. године
Гласник друштва Просвете у броју 3-4 из 1938. године, пише о забави на дан Светог Саве, коју је, како пишу, преч. госп. Стојан Станковић приредио у њихово име.
Рудна богатства Чечаве
У Гласнику Југословенског професорског друштва из 1933-34. године, истраживана су рудна богатства Босанске Крајине. Чечава се помиње када је ријеч о угљу и руди хрома. У неколико скенираних страница прочитајте гдје у комшилуку има руде жељеза, мангана, бакра, олова, пирита и других.
Из књиге ”Средња Босна у НОБ-у”
У књизи ”Средња Босна у НОБ-у” Средња Босна до устанка и у устанку 1941. – чланци и сјећања, Мика Јотановић, Владо Јотановић, Бошко Хаџић, Богдан Станковић и Саво Станчић свједоче о наоружавању Чечаве пред априлски рат 1941. године и доласку Нијемаца у село у априлу 1941. године.
У Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”
Часопис Српска ријеч 1910. године пише да у Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”.
Како су сељаци из Чечаве још 1905. године устајали против неправде: допис из „Српске Ријечи“
У старом броју сарајевског листа Српска ријеч из 1905. године налази се необичан допис из Чечаве. Написао га је обичан сељак — али по јасноћи, храбрости и грађанској свијести то је текст правог народног интелектуалца. Он говори о неправди, о злоупотребама жандарма и чиновника, о понижавању сиротиње и забрани ћирилице. Овај запис показује да су наши људи и прије више од сто година имали глас, достојанство и снажну свијест о јавном добру.
Чечава 31. маја 1905.**
Господине уредниче!
Читао сам више дониса из цијеле Босне широм, али из наше околине још вам се нико не јави. Мислитеће да и ми други да се код нас од силна добра и милине све умртвило.
Прије неколико дана зађоше жандарми из Станарске постаје, те покупише око 80 људи на работу.
Више од половине платили су работу као: Милић Евђенић, Јован Јовановић, Станоје Горичанац и т. д. Поћераше старе и немоћне, глуве, нијеме и богаље, који никада до сад нијесу ишли на работу. Оћераше их одавде у Станаре, а одатле тек у Тешњ. Кад трећег дана стигоше у Тешањ, свако се од чуда забленуо, па не умије проговорити, посматра ову жалосну слику. Чим дођоше у уред стиснуше их у апс. Предстојника не би у Тешњу. И сами се чиновници узвртиише видећи толику руљу богаља. Брже боље поодпушташе оне, који су имали потврде и богаље, те их способних за рад не остаде више од десетак.
Сваког пријатеља народног заболиће срце кад помисли на грдну штету, коју претрпјеше наши људи, изгубивши пет радних дана у најпогодније вријеме, кад је вријеме орања. Све је ово било због немарности и неуредности службеника у уреду, што нису одмах исписивали људе, који су работу платили или орадили.
Сви позиви у нашем котару пишу са латиницом, ћирилицу никако не примају. Тако при пријављивању рођених и умрлих, нуфусчија је истјерјао напоље кнеза Станоја Дамљановића, и Тошу Павловића заступника кнежева и др. грдећи их погрдним ријечима, само с тога што се пријаве писале ћирилицом нашим народним писмом. Још их је наћеривао да иду у чаршију нек им то ко препише латиницом, одређујући им таксу од 35 нч. да дадну за преписивање.
Ово није једини пријер.
Сељак.
Светосавска прослава у Чечави 1893. године
Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист српске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године.