Гласник друштва Просвете из 1938. године
Гласник друштва Просвете у броју 3-4 из 1938. године, пише о забави на дан Светог Саве, коју је, како пишу, преч. госп. Стојан Станковић приредио у њихово име.
Историја и етнографија
Рудна богатства Чечаве
У Гласнику Југословенског професорског друштва из 1933-34. године, истраживана су рудна богатства Босанске Крајине. Чечава се помиње када је ријеч о угљу и руди хрома. У неколико скенираних страница прочитајте гдје у комшилуку има руде жељеза, мангана, бакра, олова, пирита и других.
Из књиге ”Средња Босна у НОБ-у”
У књизи ”Средња Босна у НОБ-у” Средња Босна до устанка и у устанку 1941. – чланци и сјећања, Мика Јотановић, Владо Јотановић, Бошко Хаџић, Богдан Станковић и Саво Станчић свједоче о наоружавању Чечаве пред априлски рат 1941. године и доласку Нијемаца у село у априлу 1941. године.
У Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”
Часопис Српска ријеч 1910. године пише да у Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”.
Како су сељаци из Чечаве још 1905. године устајали против неправде: допис из „Српске Ријечи“
У старом броју сарајевског листа Српска ријеч из 1905. године налази се необичан допис из Чечаве. Написао га је обичан сељак — али по јасноћи, храбрости и грађанској свијести то је текст правог народног интелектуалца. Он говори о неправди, о злоупотребама жандарма и чиновника, о понижавању сиротиње и забрани ћирилице. Овај запис показује да су наши људи и прије више од сто година имали глас, достојанство и снажну свијест о јавном добру.
Чечава 31. маја 1905.**
Господине уредниче!
Читао сам више дониса из цијеле Босне широм, али из наше околине још вам се нико не јави. Мислитеће да и ми други да се код нас од силна добра и милине све умртвило.
Прије неколико дана зађоше жандарми из Станарске постаје, те покупише око 80 људи на работу.
Више од половине платили су работу као: Милић Евђенић, Јован Јовановић, Станоје Горичанац и т. д. Поћераше старе и немоћне, глуве, нијеме и богаље, који никада до сад нијесу ишли на работу. Оћераше их одавде у Станаре, а одатле тек у Тешњ. Кад трећег дана стигоше у Тешањ, свако се од чуда забленуо, па не умије проговорити, посматра ову жалосну слику. Чим дођоше у уред стиснуше их у апс. Предстојника не би у Тешњу. И сами се чиновници узвртиише видећи толику руљу богаља. Брже боље поодпушташе оне, који су имали потврде и богаље, те их способних за рад не остаде више од десетак.
Сваког пријатеља народног заболиће срце кад помисли на грдну штету, коју претрпјеше наши људи, изгубивши пет радних дана у најпогодније вријеме, кад је вријеме орања. Све је ово било због немарности и неуредности службеника у уреду, што нису одмах исписивали људе, који су работу платили или орадили.
Сви позиви у нашем котару пишу са латиницом, ћирилицу никако не примају. Тако при пријављивању рођених и умрлих, нуфусчија је истјерјао напоље кнеза Станоја Дамљановића, и Тошу Павловића заступника кнежева и др. грдећи их погрдним ријечима, само с тога што се пријаве писале ћирилицом нашим народним писмом. Још их је наћеривао да иду у чаршију нек им то ко препише латиницом, одређујући им таксу од 35 нч. да дадну за преписивање.
Ово није једини пријер.
Сељак.
Светосавска прослава у Чечави 1893. године
Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист српске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године.
Историјска и географска номенклатура места по старом тешањском срезу
У старом тешањском срзу, т.ј. у данашњим срезовима: тешањском, теслићком и добојском има много места и cелa са карактеристичним називима, који нас одводе у средњи век – у доба босанске самосталности, и, врхунца процвата бивше усорске бановине, чије је главно место поред Сребреника, био врло често и Тешањ. Постанак ових карактеристичних имена места везан је за имена средњевековне босанске властеле, која је ове крајеве држала у својој власти у средњем веку. Али, поред карактеристичне историјске, упада нам у очи и географска номенклатура.
ЧЕЧАВА – Часопис Развитак 01.04.1939.
Високо по косама и странама у лакту који чини река Мала Укрина раштркане су „паланке“1 села Чечаве, једног од ретких босанских села чије је постојање документарно посведочено за средњи век. Тај први помен Чечаве је негде иза 1323 год. у једној повељи којом босански бан Стјепан и брат му Владислав Haграђују кнеза Гргура Стипановића, дајући му у баштину пет села у тадашњој области Усори: пр’во Чеч’ву, друго Хр’стуш’, третие Уненавишћи Јекш’ .д. Воловић .е. Модрич’2.