Рјечица Крушевица

Рјечица Крушевица извире под брдима Груваља. Хладна као лед, жубори низ падине обрасле високом стољетном шумом и слива се сјеверним дијелом Чечаве и постаје притока Укрине.

На свом путу је вијековима давала живот становницима који су живјели уз њен ток.

Многи путеви и пруге су водили кроз дубоки кањон. Пруга у Станарима је била полазна станица многим Чечавцима који су ноћу протумбали низ падине Крушевице, прескочили је плашећи дивљач која је сишла на њу да се напије воде, и са торбом преко леђа запутили се на посао широм бијелог свијета.

Убрзо након што су путници пролазници најавили зору, тишину су, један по један, прекидали млинови, који су се палили на сваких неколико стотина метара и весело кркљали мељући жито и пшеницу.

Рано буђење је значило и рано довођење стоке на појидбу, домаћице  су носиле обранице. Становнике вирова, рибе Пешеве, будили су удари пратљача од веш.

Крушевица је била и кућа многих хајдука који су се скривали од турских ага и бегова који  су харали овим пређелом узимајући данак и животе људи.

Данас Крушевица тече старим током,  али у другачијем времену, вјероватно жалећи дане када су људи знали да цијене оно што им даје.

Необзирна власт, и похлепа који задњих деценија харајући Чечавом уништили су већину природних богатстава, изворе питке воде и стољетну шуму, без иједног посађеног дрвета.

Зањих деценија тишину Крушевице прекидају звукови моторних пила и булдожера, који редом  и неконтролисано крше све пред собом а Крушевица данас све више носи блато, уље и пиљевину.

Од домаћих и општинских политичара, вјерујемо да ни један никад није чуо за Крушевицу а камо ли посјетио, напио се воде и уживао у њеним благодатима.

На ријеци Крушевица било је пет млинова. Први не знам име власника, могу сазнат’. Други је Гаврин млин, трећи Поредовнички млин наш. Мљели су Илићи, Пајуновићи и други. Четврти је Видов и пети опет Продановића млин.

– Живко Илић