Ко нас трује?

Данас је на друштвеним мрежама забиљежен велики број фотографија неба испуњеног кондензационим траговима авиона. Оно што нас је посебно забринуло јесу коментари који су пратили ове објаве.

Већина коментара је била, благо речено, разочаравајућа – препуна теорија завјере, нетачних информација и страхова без основа. Ово не само да одражава недостатак основног научног разумјевања код великог дијела наше популације, већ и указује на дубље проблеме у нашем образовном систему и друштву у цјелини.

Осим тога, овакви коментари и реакције одражавају и одређену друштвену апатију и неповјерење према стручњацима и научној заједници, што је дјелимично и резултат тренутне политичке климе у којој се често промовишу поједностављени и популистички ставови умјесто подстицања разумијевања и образовања.

Стога, апелујемо на све нас, укључујући и политичаре и образовне институције, да преузмемо одговорност и радимо на стварању друштва које ће бити боље информисано, способно за критичко размишљање и спремно да прихвати научне чињенице. Морамо радити заједно како бисмо изградили заједницу која цијени знање, разумевање и истину. Информативни портал Чечаве ради на томе.

Бијели трагови

Бијели трагови настају када топли и влажни гасови из авионских мотора додирну хладан ваздух на високим надморским висинама. Ова промјена температуре и притиска узрокује да се водена пара у гасовима брзо кондензује и претвори у мале ледене кристале, стварајући бијеле трагове које видимо.

У хладне, али сунчане дане, ваздух на висинама на којима авиони лете је обично сув и врло хладан. Ови услови су идеални за формирање и одржавање контраилса (бијелих трагова). Хладан ваздух може задржати мање водене паре прије него што се она кондензује, што значи да ће авионски издувни гасови који садрже водену пару брже довести до кондензације и формирања ледених кристала. Ово је разлог зашто трагови постају видљивији и дуже трају на небу.

Јесте ли размишљали, да ли су они слични даху који видимо када издахнемо на хладном дану?