Лоше стање школских терена у Чечави

Претходних дана смо обишли школске терене у Чечави како бисмо провјерили стање, с обзиром на то да је наводна лоша асфалтна подлога фудбалског терена, спрјечила организацију овогодишњег турнира у малом фудбалу. Подсјећамо, из Месне заједнице су нас обавијестили да су се екипе које су учествовале у претходним турнирима жалиле на катастрофално стање терена и изразиле забринутост због безбједности. На основу ових жалби, Мјесна заједница је одлучила да ове године одустане од организације турнира како би се избјегле могуће повреде играча.

На терену је асфалтна подлога, постављена готово прије 40 година (1984. или 1985. године), показивала видљиве знакове пропадања. Читаво школско игралиште, укључујући фудбалски терен, терен за одбојку и кошаркашко игралиште, је у потпуном расулу и неупотребљиво. На кошаркашком игралишту нема кошева, а по терену су разбацане и полупане пивске флаше. Сав остали инвентар на школском игралишту је уништен и пропао.

У Мјесној заједници кажу да су прије неколико година прибавили предрачун за санацију асфалтне подлоге, који је износио 80.000 КМ, што је био износ превелик да би се обезбиједио. Школску управу нисмо контактирали јер је период распуста, па је школа затворена.

У разговору са мјештанима упућеним у ситуацију око школе, сазнајемо да постоје и други проблеми, који се огледају у окупљању проблематичне омладине у зони школе. Они руше инвентар, праве неред око школе, остављају упаљене рефлекторе, а понекад чак улазе у школу и ноћу лутају ходницима.

Проблем представља и одржавање канти за смеће у кругу центра. Комунално друштво не празни канте, па је смеће потребно припремити и оставити поред пута на дан сакупљања. Како сазнајемо, док школа ради, смеће на стадиону купе радници школе. Око центра смеће волонтерски скупља неколико мјештана, што често доводи до нагомилавања и расипања отпада.

С обзиром на то да школа има, према нашим сазнањима, чак два кућна мајстора, примјетно је много видљивих проблема који би требало да буду у њиховој надлежности, а нису ријешени. Ово указује на могући недостатак домаћинског односа према инвентару око школе од стране заполених.

Управљање расвјетом на фудбалском полигону је још један у низу проблема који није регулисан од њиховог постављања. Наиме, када су ормарићи са освјетљењем отворени и свима доступни, рефлектори даноноћно горе. Када појединци закључају ормаре, јавља се проблем одговорности и питање ко би требало да их откључава. Рјешење се надзире у најави аутоматизацији рада рефлектора, који би се сами палили навече и гасили тачно у поноћ.

За сада, једини помак би могло представљати најављено постављање нових табли и кошева на кошаркашком игралишту, које је донирао Стјепан Пепић. Као позитивне ствари могу се још издвојити дрворед стабала каталпе, засађених прије десетак година, који су се лијепо разлистали и уљепшавају школски парк. Борко Међедовић и Данијел Петровић најављују додатну садњу платане и липе у ширем кругу центра, што ће додатно украсити село. Такође, преко пута амбуланте је Општина финансирала ново дјечије игралиште, које је за сада у веома добром стању. Прије неколико година, група младих је уз помоћ Општине очистила и санирала споменик из Народноослободилачког рата. Све друго, чини се, чека неке боље дане.