Педесетак посјетилаца првог радног дана Растушке пећине
Данас је, послије десет година под кључем, своја тешка метална врата свијету отшкринула Растушка пећина. Педесетак посјетилаца првог радног дана обишло је овај богати археолошки, палеонтолошки и биоспелеолошки споменик природе и природног добра од националног значаја. Гости првенци су имали прилику да у 350 метара уређених ходника открију све скривене љепоте, у којима се сталагмити, саливи, бигрене каде и пећински хлијероглифи смјењују са фрагментима пећинских стубова, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике различитих боја.
Овај изванредни спелеолошки објекат, у коме су живјели далеки преци нама данас познатих животиња, у ком трагови људи датирају из раздобља старог између 30 000 и 60 000 година, биће отворен за посјете уторком, сриједом, петком, суботом и недјељом у периоду од 12 до 19 часова.
Растушка пећина је под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске, и спада у природно добро II категорије, а од 2012. године је заштићена у категорији Споменик природе.
Приповиједајући о историји православља у Растуши, одлазећи парох растушки се једне прилике дотакао и пећина рекавши да је од свих пећина на овој планети, најславнија Витлејемска пећина.
Из ње је засјало човјечанству сунце истине и љубави. Ни једна друга пећина није толико опјевана као Витлејемска, у којој се родио спаситељ свијета. Велика је слава наших српских пећина и има много необјављене њихове историје, јер многе пећине наше заиста чине велико поглавље у историји нашега народа. То поглавље се може подијелити у три наслова: „Пећине као богомоље”, „Пећине као устаничке зборнице” и „Пећине као народни збјегови”.
– говорио је парох растушки
Треба ли љепши позив за посјету Растушкој пећини?
Неколико тренутака забиљежених данас
0 Коментарa