Истоијат Бање Врућице

Најстарији докази о историјату Бање Врућице датирају из римског периода, код ископа су пронађени римски новчићи гдје су даривали лијек за здравље. Поуздани подаци о могућностима кориштења љековите термоминералне воде Бање Врућице су из периода аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини. Тада почињу прва научна истраживања квалитета минералних и термоминералних вода Босне и Херцеговине. Народ је знао, а преносило се и „с кољена на кољено“, да је вода са врела поред потока Грабовца (данашња локација Бање Врућице), здрава, да отклања болове, да подмлађује, те су је користили у домаћинству за пиће и припрему хљеба, а потом и за лијечење (бањање, кисељење, купање).

Забиљежено је да се бања звала Митрова бања, по Митру Благојевићу, јер се причало да се излијечио кориштећи воду бање.

Модерна историја Бање Врућице почиње послије завршетка Првог свјетског рата када је бању 1919. године откупио шумарски инжињер Симо Крстић, који је прије саме изградње капацитета, ангажовао врсне стране стручњаке да обаве истраживања, анализе и утврде љековитост вода Бање Врућице. Након завршених истраживања, приступило се изградњи објеката и уређењу бање према савременим европским мјерилима. Изграђено је модерно купатило са два базена и шест, а потом још 14 када, а 1928. године отворен је модеран хотел „Павиљон“ са 60 соба и око 100 лежајева. У непосредној близини главног купатила изграђена је тзв. Мала сељачка бања са базеном величине 3×7 метара и кабинама за пресвалачење. У десетогодишњем периоду је изграђен прелијеп бањски комплекс, који је по свему био европски, као и његова околина.

Сва додатна истраживања у наредним годинама су показивала да су воде Бање Врућице љековите, да помажу при лијечењу и рехабилитацији различитих обољења. Колики су значај имале ове воде говори податак да је Бања Врућица државним актима Краљевине 1926. и 1930. године заштићена и уврштена у Регистар бања Краљевине Југославије.

Нажалост, овај бањски комплекс је током Другог свјетског рата скоро у цјелини разорен.

Већ 1946. године пришло се обнови порушених објеката и изградњи нових. Законом о национализацији бања је одузета од ранијег власника Симе Крстића, те предата у општенародно, односно власништво државе са новим називом Земаљско љечилиште Бања Врућица. У периоду од 1947. до 1964. године изграђени су смјештајни и угоститељски објекти: купатило и павиљон Херцеговина 1947., а након њега ресторан Озрен и хотел Босна, те хотел Далмација 1964. године. У међувремену је изграђена и Управна зграда и нови објекат Кисељак за снабдијевање минералном водом. Пошто постојећи смјештајни капацитети још увијек нису били довољни за прихват свих гостију, 1968. је изграђено камп насеље са 11 викенд-кућица са око 55 лежајева.

Тренутно највећи хотел Кардиал изграђен је и стављен у функцију 1976. године, а затим нови хотел Херцеговина 1989., те хотел Посавина 1991. године.

Упоредо са изградњом објеката радило се и на обезбјеђивању нових количина минералне воде која би се користила за лијечења. Најзначајније радове на отварању нових бушотина обавио је 1971. године Геолошки завод из Љубљане под руководством проф.инжињера Јосипа Баћа из Сарајева. Од 5 бушотина све су дале резултате, али је бушотина Е са 72 литра воде у секунди била заиста импресивна. Тиме је ријешено снабдијевање минералном водом за дужи временски период, те је тај дан један од важнијих дана у историји Бање Врућице.

Допринос у развоју Бање Врућице и њеном израстању у водеће бање у предходној Југославији, дали су и дају сви запослени. Посебно је значано споменути Илију Зечара, Јоцу Симића, те др Мирослава Филиповића, који су дужност директора Бање обављали нешто дужи временски период у раздобљу од 1947-1992. године. Значајна су и имена људи који су имали визију о њеној будућности и чије су идеје биле револуционарне за времена у којима су их настојали провести у дјело. То се посебно односи на др Бранка Чубриловића, који је у десетогодишњем периоду у којем је ординирао у Бањи Врућици (1953-1963) унио низ нових метода у лијечењу. Ту је и Расим Галијашевић, идејни творац изградње хотела Кардиал, те Хасан Јакуповић, директор хотела у изградњи.

Нарочита пажња комплетирању и побољшању здравствених услуга у Бањи Врућици посвећена је 1947. након обнављања и подизања нових смјештајних капацитета. Набављена је, за то вријеме, савремена дијагностичка опрема: рендген-апарат и лабораторија, отворена је амбуланта, а стручни надзор над болесницима обављали су љекари Дома здравља из Теслића. Подизању нивоа здравствених услуга допринијела је изградња инфраструктуре у бањи: централно гријање и стални доток пијаће воде са извора оближњих шума. Да би се продужило кориштење бањских капацитета и њихово кориштење током цијеле године, 1959. године отворено је болничко одјељење које је имало 50 лежајева и било је прво овакве врсте у бањама тадашње Југославије. Највише заслуге за то припадају др Бранку Чубриловићу који је у свом десетогодишњем раду на бањи унио низ нових метода лијечења, разрадио Принципе бањско-климатског лијечења, на основу којих је Савјет за здравље БиХ издао Упутство за рад болничког одјељења. Улога др Бранка Чубриловића у развоју Бање је немјерљива. Иза њега су остале разрађене методе лијечења, најсавременије за то доба, а као успомена на чувеног љекара остао је назив и данас најпознатијег шеталишта Бање Врућице, Ћубрин гај.

Будући развој и потребе бањског љечилишта условио је даљи корак у његовој организацији: прерастање у Специјалну болницу за лијечење кардиоваскуларних обољења и рехабилитацију (1966.), а спектар здравствено-рехабилитационих услуга се све више шири. У периоду до 1990. најистакнутије име бање је др Мирослав Филиповић, први љекар специјалиста интерне медицине и субспецијалиста-кардиолог.

Одлуком Владе 1993. године Специјална болница Бања Врућица и Кардиал д.о.о уједињени су у јединствено предузеће Здравствено-туристички центар Бања Врућица, које је приватизовано 2001. године.

Термоминерална вода, као најважнији природни ресурс, географски положај и клима, те уређени комплекс и изграђени капацитети, као и људски фактор, допринијели су да данас Бања пружа веома широк спектар здравствених и туристичких услуга. Здравствени програми, конгресни капацитети, спортско-рекреативни садржаји, wеллнесс….пружају безброј могућности за одмор, здравље, уживање у предивном природном окужењу. Стални раст нивоа и квалитета услуга у корак са свијетом, мото је на коме почива понуда услуга Бање. Топла људска ријеч и осмијех, специфични за људе овог поднебља, незаобилазни су, што гости Бање Врућице умију препознати, па и они који дођу први пут, постану вјерни посјетиоци овог прелијепог и несвакидашњег амбијента.