У Дому здравља „Свети Сава“ Теслић следеће седмице, од уторка, почиње вакцинација против вируса Корона становника општине Теслић. Вакцинација ће се обављати у етапама, а у првој фази предност ће имати најугроженији становници наше општине, тј. старији од 65 година.
У Гласнику Југословенског професорског друштва из 1933-34. године, истраживана су рудна богатства Босанске Крајине. Чечава се помиње када је ријеч о угљу и руди хрома. У неколико скенираних страница прочитајте гдје у комшилуку има руде жељеза, мангана, бакра, олова, пирита и другиx.
У књизи ”Средња Босна у НОБ-у” Средња Босна до устанка и у устанку 1941. – чланци и сјећања, Мика Јотановић, Владо Јотановић, Бошко Хаџић, Богдан Станковић и Саво Станчић свједоче о наоружавању Чечаве пред априлски рат 1941. године и доласку Нијемаца у село у априлу 1941. године.
-Дио књиге посвећен Чечави (од 165. до 192. стране)
Вама ваше величанство и наше највеће светитељствo: – СЛОБОДО!
– ИСТИНО! – ПРАВДО! – ЉУБАВИ!
Да Ваша свјетлост и топлота вјечито грије: срца, душе и тијело свих житеља једине рајске планине – мајке нам земље!
Вама храбри антифашисти чије јунаштво и херојство тако немилосрдно онемогући неизбјежна братоубилачка борба!
Вама невиним и часно палим у тој борби, и Вама за чије се гробове не зна – нека се вјечно за Ваша имена знаде!
Вама чије се чојство високо издиже изнад зла времена и тешких догађаја чувајући другога од себе и оних око себе на вјечну славу, понос и углед свог рода, порода и народа!?
Вама чија херојска и часна борба сврстава наше народе и земљу у побједнички фронт великих савезника и побједника над фашизмом!?
Вама уцвијељеним, ожалошћеним, увријеђеним, осрамоћеним и пониженим током антифашистичке и братоубилачке борбе од било које страе и било чијих зликоваца!
Вама погинулим, рањеним, ожалошћеним, унесрећеним, са свог огњишта протјераним и пониженим у минулом вјерско-националном сукобу народа Босне и Херцеговине за рачун фанатизованих националиста, шовиниста и егоиста!
И на крају: свим добротворима, доброчинитељима и племенитим људима у тешким временима искрена и вјечна захвалност, а невиним и часно палим у тешким биткама као и преминулим божијом вољом нека је вјечни мир, рај, покој, слава и хвала!
Теслић, 20 маја 2003. Аутор
Несвакидашњи догађај се крајем седице одиграо у Савковићима. Наиме, у предвечерје након сат времена одсуства од куће, власници су свог кућног љубимца затекли са прострелном раном.
Неколико страница књиге на којима се налазе имена страдалих из Чечаве.
Познавао сам људе који су одлазили у завичај пред смрт. Тако су гасили неподношљиву жеђ за исходиштем. Познавао сам и оне које је смрт изненада сустизала у завичају. Њима се, вјерујем, испуњавала последња жеља
Не умијем да објасним ту чудесну везу човјека и завичаја. Знам да му због тога дугујем, а идеја да отмем од заборава оно што чини његову историју, јесте моје искупљење. Трагао сам неуморно за документима, сакупљао фотографије, разговарао са људима… Све што сам нашао и сазнао, налази се у овој књизи.
Не могу а да читаоцу не саопштим немар његових људи, њихово кратко и несигурно памћење, зачуђујуће напуштање традиције и једно неспретно „осавремењивање“ иза кога остаје пустош. Са сваком новом кућом затирао се сваки траг старог и настављало живјети негдје на пола пута: са старим навикама у новим условима. Приче најстаријих досезале су до половине њиховог животног вијека. Даље од тога остаје несигурно и магловито присјећање. О причама предака ријетко ко је могао нешто рећи. Писани трагови били су права ријеткост.
Ни превише срећан, ни незадовољан, предајем књигу читаоцу у увјерењу да ће сваки од њих моћи дописати бар једну реченицу и да ће се наћи неко да на овим малим темељима једног дана сазида грађевину достојну дивљења.
Ма колико да сам се трудио да не биљежим сумњиве и непровјерене чињенице, вјерујем да су ми промакле грешке и нетачности. Оне ће, надам се, подстаћи критичко преиспитивање прошлости па ћемо једног дана бити спокојни пред истином.
Без помоћи многих Чечаваца ове књиге не би било. Свјестан да ће многа имена незаслужено изостати, захвалност дугујем Дејану Пејчићу, Радовану Мајсторовићу, Мики Јотановићу, Новаку Тешићу, Нади и Вељки Лаушевић, Свети Крунићу, Момчилу Станковићу и мојој сарадници Нади Савић. која није жалила труда да ми помогне у сређивању текста.
Више од пуке захвалности заслужује труд првог читаоца рукописа ове књиге, познаваоца и пријатеља Чечаве, књижевника Ранка Павловића из Бања Луке. Његове ријечи хвале охрабриле су ме у скромним намјерама.
У Чечави, 19. септембра 1995.
Ову књигу порталу је уступио аутор.
Нова збирка пјесама “Обојене Боје и Ја” Раде Стјепановића је управо изашла. Издавач је издавачка кућа Нова ПОЕТИКА из Београда. Преко педесет пјесмица је у оквирено у квалитетном тврдом повезу с прелијепим дизајном.