Термоелектрана Станари у истоименом насељу у БиХ прошле је године пуштена у комерцијални погон, као први велики електроенергетски пројект приватног бизниса на подручју бивше Југославије, а према неслужбеним информацијама из ХЕП-а, али и службеним из србијанске твртке ЕФТ која је власник, могла би постати прва велика електрана у власништву ХЕП-а изван хрватских граница.
Вујадин Вучић из засеока Речани се, заједно са породицом, већ пет година бави пластеничком производњом. У три пластеника на 300 метара квадратних узгајају парадајз, паприку и краставац. Поред супруге, помажу му кћерка Ведрана и зет Младен. Спас од суше им је ријека Укрина поред које се пластеници налазе и из које се снабдијевају водом.
Инвестиционо-развојна банка РС је закључила Уговор о продаји акција државног капитала из портфеља Акцијског фонда РС у предузећу Нова Борја Теслић фирми Интерлигнум из Теслића.
Часопис Српска ријеч 1910. године пише да у Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”.
У старом броју сарајевског листа Српска ријеч из 1905. године налази се необичан допис из Чечаве. Написао га је обичан сељак — али по јасноћи, храбрости и грађанској свијести то је текст правог народног интелектуалца. Он говори о неправди, о злоупотребама жандарма и чиновника, о понижавању сиротиње и забрани ћирилице. Овај запис показује да су наши људи и прије више од сто година имали глас, достојанство и снажну свијест о јавном добру.
Чечава 31. маја 1905.**
Господине уредниче!
Читао сам више дониса из цијеле Босне широм, али из наше околине још вам се нико не јави. Мислитеће да и ми други да се код нас од силна добра и милине све умртвило.
Прије неколико дана зађоше жандарми из Станарске постаје, те покупише око 80 људи на работу.
Више од половине платили су работу као: Милић Евђенић, Јован Јовановић, Станоје Горичанац и т. д. Поћераше старе и немоћне, глуве, нијеме и богаље, који никада до сад нијесу ишли на работу. Оћераше их одавде у Станаре, а одатле тек у Тешњ. Кад трећег дана стигоше у Тешањ, свако се од чуда забленуо, па не умије проговорити, посматра ову жалосну слику. Чим дођоше у уред стиснуше их у апс. Предстојника не би у Тешњу. И сами се чиновници узвртиише видећи толику руљу богаља. Брже боље поодпушташе оне, који су имали потврде и богаље, те их способних за рад не остаде више од десетак.
Сваког пријатеља народног заболиће срце кад помисли на грдну штету, коју претрпјеше наши људи, изгубивши пет радних дана у најпогодније вријеме, кад је вријеме орања. Све је ово било због немарности и неуредности службеника у уреду, што нису одмах исписивали људе, који су работу платили или орадили.
Сви позиви у нашем котару пишу са латиницом, ћирилицу никако не примају. Тако при пријављивању рођених и умрлих, нуфусчија је истјерјао напоље кнеза Станоја Дамљановића, и Тошу Павловића заступника кнежева и др. грдећи их погрдним ријечима, само с тога што се пријаве писале ћирилицом нашим народним писмом. Још их је наћеривао да иду у чаршију нек им то ко препише латиницом, одређујући им таксу од 35 нч. да дадну за преписивање.
Ово није једини пријер.
Сељак.
Већ неколико мјесеци, Хрватска електропривреда, државно предузеће из ове земље, води озбиљне разговоре о могућем преузимању, односно куповини Термоелектране Станари у Републици Српској!