Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Историја и етнографија

Породица Станојевић

Потомци Станојевића памте предање по коме су Станојевићи у Чечаву дошли из околине Дервенте. Презиме носе по досељенику Станоју. У околини Дервенте нема Станојевића, па су вјероватно раније носили друго презиме.

Опширније

Породица Продић

Продићи су једна од бројнијих чечавских породица. По предању поријеклом су из Црне Горе. Свето Продић, најстарији потомак Продића данас, памти причу предака према којој су Продићи живјели негдје на подручју Шњеготине, па су дошли у сукоб са Турцима који су им у знак одмазде припремали покољ за Божић. Сазнавши за Турске намјере тројица браће Продића организовано крену у сеобу и дођу у Чечаву на мјесто Пољци (Раскршће у Станојевићима). Један од браће се ту задржи са породицом, други оде у Витковце, а трећи у Појезину код Дервенте.

Опширније

Породица Јотановић

Јотановићи спадају међу најмногобројније породице у Чечави. Према предању, воде поријекло из Црне Горе, одакле су прво дошли у Херцеговину (околина Требиња, Билеће и Невесиња), а послије, пред најездом Турака, кренули на сјевер. До доласка на ове просторе презивали су се Јокановићи и слово у презимену промијенили су да би пред Турцима сакрили своје право поријекло. Сасвим јесигурно да је презиме Јотановићи веома ријетко, па је овакво предање логично.

Опширније

Породица Станковић

Станковићи су једина породица о чијем поријеклу постоји писани траг од доласка у Чечаву. Свештеник Стојан (Ђорђе) Станковић сачинио је Љетопис парохије Чечавске, чији оригинални примјерак чува Дејан Пејичић. Љетопис је по свој прилици заснован на сличним писаним изворима претходника свештеничке лозе Станковића. Зналачки писан, Љетопис садржи мноштво драгоцјених података о развоју села и животу њихових житеља.

Опширније

Засеоци у Чечави

Чечава је брдско-планинско село разбијеног типа. Велико пространство села оивичено је са три стране шумским комплексом Јаворове и Чавке. Разбацане куће смјештене су уз потоке и у близини неискрчених шума (гајева). Њиховим груписањем по одвојеним локалитетима настали су засеоци. Некада су се засеоци звали „паланка“, што је забиљежено као карактеристика само крајева око Укрине.

Опширније

Љетопис парохије Чечавске

Љетопис парохије Чечавске писан је по сјећању. Писање је поп Стојан Станковић започео у 34. години живота, у вријеме пуне зрелости и очуваног сјећања. Када му је умро стриц Јеврем, од кога је много тога чуо и научио, Стојан је имао 17 година и сасвим је сигурно да је могао запамтити многе чињенице из историје села и својих предака. Начин на који је љетопис писан показује одлично познавање људи и догађаја. Отуда се може узети као аутентичан историјски извор.

Опширније

Дар Котроманића кнезу Гргуру

Чечава се први пут у писаним изворима спомиње 1323. године у Повељи бана Стјепана и брата му Владислава (Котроманићи), којом они награђују кнеза Гргура Стипа-новића, дајући му у баштину пет села у тадашњој области Усора: „прво, Чеч’ву, друга Хр’стуш, Третије Уненовшићи Ускрш’, Д. Воловић’, е, Модрич’ за његову вирну службу“.1 Наводно, кнез Гргур је био отпремљен испред босанске властеле да од „бурског“ (биће: угарског) краља доведе заручницу бану Стефану.

Опширније