Тајне сачуваног споменара

Завиривање у туђе споменаре представља знатижељу посебне врсте. Ту неопростиву непристојност приписујем себи у нади да ћу бити поштеђен осуде.

Љубазношћу Наде Лаушевић, уз разумјевање и сусретљивост каква се ријетко среће, добио сам на увид споменар Надине мајке Зорке Јотановић. Украшена и добро очувана свеска, настала у вријеме доласка младе учитељице у Чечаву (1918. године), са биљешкама неких значајних људи, остаје најљепше свједочанство о једној генерацији која је поникла у Чечави и у вихору историје имала различите судбине.

Споменар је ослобођен младалачких сањарења, прикривених љубави, дјевојачких несаница и младићке неспретности. У њему су записане ријечи зрелих људи, филозофски замишљених над проблемима свакодневног живота. Ту су ријечи свршеног питомца монашке школе, учитеља, учитељског приправника, царског и краљевског часника, ковача… Ова свједочанства о једном времену и његовим људима преносим у оригиналу.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.