Историја и етнографија

Пруга од Теслића до Тединог Хана почела се градити 1914. године, као дио пројекта шумске жељезничке пруге Теслић-Кулаши-КаменицаСњеготина и грађена је током цијелог рата. Требала је бити дуга 61 километар. До 1918. године изграђена је до долине Велике Укрине. Њен пројекат је обухватио и изградњу споредних шумских пруга, али је исход рата прекинуо реализацију пројекта. Тако је експлоатација шумског богатства у сливу Мале Укрине (Јаворове) почела изградњом шумске ускотрачне пруге 1957. године.

Опширније

У засеоку Плане, источно од Груаља, са лијеве стране пута који са Груаља води кроз заселак Петковићи за Чечаву, налази се локалитет звани „Крањско гробље“. Мјесто је мала зараван изнад кућа Ненада и Владе Јотановића, на врху брда које дијели слив Мале и Велике Укрине. Названо је по шумским радницима из околине Крања (Словенија) који су са Аустријом дошли на просторе планине Чавке и Јаворове.

Опширније

Они који се из политичких разлога баве статистиком често наводе да Чечаваца никада није било у локалним политичким и државним органима и да су намјерно и смишљено заобилажени. На ово су људи из политике одговарали да Чечавци у Теслићу немају својих способних људи.

Опширније

Један од првих и важних заната којим су се Чечавци почели бавити јесте ковачки. Први ковачи за које се зна били су самоуки. Међутим, није јасно како су и на који начин долазили до неопходног ковачког алата. Вјероватно су постојале трговачке везе са тада развијенијим насељима у околини.

Опширније

Два локалитета на сјеверозападној граници Чечаве носе турска имена: Шабанова главица и Кадијин храст. Кадијин храст се налази на једном превоју преко кога води пут у Шњеготину. Предање о Кадијином храсту чуо сам од Новака Гачића у љето 1993. године.

Опширније

Са лијеве стране Укрине, у Савковићима, уз сами пут Чечава–Тедин Хан, постоји необично узвишење звано Капетанова главица. Смјештено у средини равнице, по свом малом и правилном облику, заиста подсјећа на главицу. Узвишење је обрасло шумом средње старости. Свуда около су плодне њиве. На њему нема трагова фортификацијске градње.

Опширније

Потомци Симе Продића памте причу о турским стражарима на Стражбеници. Симо је причао да Турци Србима нису чинили зулум, па је као примјер наводио како су стражари силазили по воду на извор у близини њихових кућа и увијек чекали ако би испред њих био неки Србин.

Опширније