Историја и етнографија
Забиљешке о животу и страдању трговца Василија Васе Ивановића, добротвора из Добоја
Међу најугледнијим Добојлијама с краја 19. и почетка 20. вијека био је и чувени трговац Василије Васо Ивановић (1870-1915), човјек чије се име, као великог добротвора црквено-школске општине Добој помиње и данас на свакој литургији у добојској старој цркви, на проскомидији.
Шта знамо о… Локалитет Црквине
У Чечави, недалеко од садашњег храма и на граници засеока Локве и Речани, налази се локалитет Црквине. По народном предању овдје је некада стајала црква. Иако писани историјски подаци о томе не постоје и археолошка истраживања никад нису обављена, одређени налази предмета указују на то да су на том локалитету у прошлости вршени одређени вјерски обреди. Шта је сачувано од предања и који материјални докази постоје, као и о којим остацима би могло бити ријечи, представљамо у идућим редовима.
Чечава – Гај 1970-их
Ненад Дујић нам је испричао како би Брко у шубари могао бити Стојан Вишњић звани Планинац. Присјетио се како је као дијете чуо, а каже, и новине су тада писале, како је Планинац ухватио лисицу, ставио јој овчије звоно око врата те пустио на слободу. Лисица је тако ходала по шуми и звонила, а шумар мјесец дана презао за звоњавом неби ли установио ко пушта стоку у државну шуму. На крају, лисица је долијала у Дервенти, километрима далеко од Чечаве. Дујић тврди да би тај догађај, која се и данас памти и препричава, могао чак бити истинит, те наводи да Планинац има сина Филипа који данас живи на релацији Словенија – Чечава.
Фотографија из Чечаве са почетка 1970-их
За Босну поносну! (1878)
У наставку доносимо препис из три броја часописа „Босанско-херцеговачке новине“, број. 33 и 35 из 1878. године, и број 122 из октобра 1879. године, штампаним у Сарајеву. Текстови се односе на кризу у Босни и помоћ која је прикупљена у неким дијеловима земље, укључујући Чечаву.
Становништво Чечаве према османском попису из 1850/51. године
Према османском попису из 1850/51. године, насељено мјесто Чечава имало је 77 кућа са укупно 364 мушка становника. Од тог броја, 248 су били одрасли, а 114 малољетни становници. Ако овом броју додамо и приближан број женске популације, долазимо до тога да је средином 19. вијека у Чечави било око 720 становника, што ово мјесто сврстава међу већа насељена мјеста кадилука Тешањ.
Посљедњи дани Боже Маше
На објављен текст из књиге Бранка Перића под називом Заборављени људи, у коме аутор биљежи сјећања на људе који су обиљежили вријеме у ком су живјели, сјећање на Божу Машу употпунио је и Стојан Томић, чије мемоаре доносимо у овом тексту.