Волонтери теслићког Савеза удружења бораца НОР-а уредили су крајем децембра три партизанска гробља на подручју Теслића. У склопу акције уређено је и партизанско гробље у Чечави. Акција је обухватала крчење корова и обнову натписа на споменицима и надгробним плочама.
Данас је у Бољанићу обиљежено 78 година од спасавања савезничких авијатичара и другог војног и цивилног особља са аеродрома у Бољанићу потпомогнутог ЈВуО а у склопу највеће операције спасавања оборених савезничких ваздухопловаца икада, под називом ”Халијард – ваздушни мост”.
На свечано уприличеној церемонији су, без изузетка и по већ традиционалном обичају, о историји говорили политичари.
Али хајде да видимо шта се тачно догодило, гдје смо били и какву улогу смо имали ми са ових наших простора у вријеме Халијарда.
У априлу ове године навршило се 80 година од четничког пуча у Чечави, догађаја који је обиљежио почетак братоубилаштва које ће борбу против окупатора ставити у други план и у годинама рата однијети много живота, разорити село и створити дубоке подјеле међу мјештанима које сежу све до данашњих дана.
Дизање устанка у Чечави 1941. године, према свједочењу учесника, ишло је доста тешко. Као први устаници наводе се Новак Продић, Васо Горичанац, Богдан Антић, Милан Цвијић и Славко Томић. Ова група Чечаваца придружила се групи наоружаних људи из Прибинића које су предводили Урош Буштрумић, Теодор Арсенић и Ђорђе Миладић и формирала логор у засеоку Цвијићи. Са још двије групе наоружаних устаника (теслићка и бањалучка) одлучено је да се народ Чечаве и околних села сазове на скуп на коме ће се позвати на устанак. Скуп је заказан за 20. август на Лучицама. Вође устаничких група нису успјеле организовати окупљени народ. Инсистирање на договору о организацији и предузимању оружаних напада завршило се расулом.