Златни фолклораши КУД-а “ Душан Станковић“ представиће Чечавску изворну игру на Свјетском фестивалу фолклора у Шпанији
Златни фолклораши одлазе на један од највећих свјетских фестивала фолклора у Шпанију, у Лорет де Мар.
Златни фолклораши одлазе на један од највећих свјетских фестивала фолклора у Шпанију, у Лорет де Мар.
Протеклог викенда у Чечави је одржана пета традиционална смотра фолклора у организацији домаћег КУД-а. На овогодишњој смотри су наступила бројна културно-умјетничка друштва. Поред Душанових, наступило је четрнаест удружења из Републике Српске, једно српско удружење из Хрватске, као и једно удружење из Црне Горе. Ова мала али вриједна међународна присутност је обогатила културну разноликост овогодишње смотре и пружила прилику да се културно наслијеђе дијели и цијени упркос географским границама.
Овогодишње дјечије фолклорнице радионице на планини Гоч у Србији окупиле су рекордан број учесника, а по први пут на њима је учествовало и КУД Душан Станковић са својим најмлађим ансамблом.
Јуче је у Чечави одржана четврта међународна смотра фолклора под називом „Преко Дрине и Саве па до Мале Укрине најљепше се коло вије”. Смотра је окупила више од двадесет друштава из Србије, Хрватске и Републике Српске, који су бројној публици и гостима приказали тридесет својих увјежбаних кореографија.
Преко двадесет ансамбала и седамсто фолклораша из Србије, Хрватске и цијеле Републике Српске долазе у мају у Чечаву на смотру фолклора.
Вечерас је Чечавом одзвањао звук Душанових играча. Тридесет два члана Извођачког ансамбла у свом пуном сјају завршавају своје кореографије. Поносно смо их гледали и уживали у игри. Амбасадори Теслићке културе још једном ће свом граду и својој публици показати да су најбољи међу најбољим. Поред извођача, ускоро ћемо имати прилику да гледамо и њихова два Друга и два Ветеранска ансамбла. Ускоро опширније…
Држава за државом, фестивал за фестивалом – дође ред и на Црногорце да упознају Чечавце и Душанове играче.
Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ је основано 1951. године, да би, вјерује се, осамдесетих година прошлога вијека престало са радом. Требало је проћи више од три деценије како би био обновљен његов рад, а та част је припала Наташи Стојановић- Мастиловић.