Прва основна школа у Растуши је изграђена и пуштена у рад 1947. године. Налазила се пар корака од мјеста на коме је школа данас, на платоу брда Калаура које чини административни центар села. По предању старих, школа је подигнута на земљи Косте Марковића, сеоског кнеза који је земљу поклонио за ту намјену. У њој се одвијала настава од првог до четвртог разреда.
О Хрстушу, односно Растуши, сусједном селу чију границу са Чечавом је живописно исцртала ријека Укрина, нисмо имали прилике до сада обимно писати. Позната по пећини, брдима Соколини и Хрњином брду, некада богатој храстовој шуми и историји која сеже кратко и брзо пада у заборав, Растуша попут свих околних села није одољела послијератној пандемији пустоши и нестајања. Данас у њој живи око 700 становника, приближно колико је имала почетком 20. вијека и дупло мање него 1981. године.
Догађај из 1943. године, када је у вихору рата страдала црква у Чечави, дубоко је урезан у народним предањима и писаној ријечи из периода борбе против фашизма и историје цркве у Чечави. Међутим, тај догађај до данас није детаљно докуметован нити наратив о њему уједначен. Шта је до сада речено а шта заборављено, пропуштено или избјегнуто да се каже? Шта је истина или најближе истини везано за тај догађај, покушао сам да сазнам истражујући мноштво извора из тог периода.
На подручју три мјесне заједнице, Чечаве, Укринице и Растуше, у периоду од 1988. године до 2012. године рођено 262 дјеце, док је у истом периоду број умрлих износио 858.
Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ је основано 1951. године, да би, вјерује се, осамдесетих година прошлога вијека престало са радом. Требало је проћи више од три деценије како би био обновљен његов рад, а та част је припала Наташи Стојановић- Мастиловић.
Родио се у Сремским Карловцима где је свршио нижу гимназију. По свршеној учитељској школи био је, једно време, учитељ српске школе у Чечави, код Тешња, затим у Чађавици, код Босанског Новог. Ова српска школа није имала потребан новац за издржавање али је у Чечеви, у то доба, био свештеник надалеко чувени у Крајини српски национални радник Јеврем Станковић.
У теслићком срезу воде се често разговори о задругарству и његовим перспективама. Садашње стање у задругама, пољопривреда и њен развитак – то су предмети многобројних дискусију у селима техничког среза.
Часопис Задругар бр. 168 – Сарајево – 15.03.1952.
Срески савез земљорадничких задругa у Теслићу уз помоћ секције жена задругарки и Среског одбора АФЖ организовао је просвјетно-домаћички течај у Чечави. Течај је врло добро организован и редовно га похађа 35 жена из села Чечаве и Растуше.