Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ је основано 1951. године, да би, вјерује се, осамдесетих година прошлога вијека престало са радом. Требало је проћи више од три деценије како би био обновљен његов рад, а та част је припала Наташи Стојановић- Мастиловић.
Родио се у Сремским Карловцима где је свршио нижу гимназију. По свршеној учитељској школи био је, једно време, учитељ српске школе у Чечави, код Тешња, затим у Чађавици, код Босанског Новог. Ова српска школа није имала потребан новац за издржавање али је у Чечеви, у то доба, био свештеник надалеко чувени у Крајини српски национални радник Јеврем Станковић.
У теслићком срезу воде се често разговори о задругарству и његовим перспективама. Садашње стање у задругама, пољопривреда и њен развитак – то су предмети многобројних дискусију у селима техничког среза.
Часопис Задругар бр. 168 – Сарајево – 15.03.1952.
Срески савез земљорадничких задругa у Теслићу уз помоћ секције жена задругарки и Среског одбора АФЖ организовао је просвјетно-домаћички течај у Чечави. Течај је врло добро организован и редовно га похађа 35 жена из села Чечаве и Растуше.
Тешањ 19 септ. 1932. У селу Чечави јуче је обављена једна лепа и импозантна народна прослава. Чечава има већ пуних 50 година српску основну школу која је кроз своје учионице провела врло велики број ђака и ширила писменост у месту и целој околини. Окупаторске власти често пута су њихову школу затварале и онда је сељак Јован Јотановић, који сад има преко 70 година, прикупљао ђаке и под храстом их учио писању и читању.
Неколико страница књиге ”Страдали војници тешањског котара у аустроугарској војсци (1914-1918.)” аутора Менсура и Аге Мујкановића
У појединим крајевима нашег народа још се и данас очувала стара српска народна ношња, која за фолклор и етнографију има нарочити значај и вредност.
Поред најстарије српске народне ношње, која се сачувала у појединим местима у Јужној Србији и потиче управо из Душановог доба затим старе живописне националне ношње у Црној Гори, можемо наћи и у неким крајевима Босне.
Тако се старинска српска ношња очувала делимично у планинским крајевима око Озрена, а поглавито у планинским насељима питомог села Прибинића и Чечаве, која се налазе на домаку нашег средњевековног манастира Липља.
Соколско друштво Теслић, одржало је уз учествовање бројног чланства 22. годишњу скупштину 2. фебруара, коју је отворио старешина брат др. Урош Војиновић. У току прошле године одржан је велики број приредби, предавања и говора, нарочито о одбранбеним радовима. Друштво има инвентар у вриједности од 150.000 динара и 31.000 у фонду за градњу дома.