Са почетком Првог свјетског рата Аустро-Угарска у анектираној Босни и Херцеговини спроводи масовну мобилизацију. Српски живаљ углавном се упућује на источни фронт (Галиција) и одмах укључује у прве линије фронта. Прије доласка на ратиште Срби се раздвајају да не би било заједно више њих у истој јединици. Тако су и Чечавци у туђој војсци и туђој земљи доспјели сами у прве редове са командом да пуцају у словенску браћу Русе.
Завиривање у туђе споменаре представља знатижељу посебне врсте. Ту неопростиву непристојност приписујем себи у нади да ћу бити поштеђен осуде.
Црква и школа у Чечави духовно је исходиште културног живота и рада. Свештеници и учитељи окупљају напредне и талентоване људе, учећи их стваралаштву и културним достигнућима развијенијих српских средина. Свештеничка породица Станковић имала је развијене везе са културним институцијама Срба у Војводини, па су отуда у Чечаву стизале књиге, часописи и новине. Нове идеје нису стизале само са књигама – доносили су их и учитељи „пречани“ и Чечавци који су се тамо школовали. Никада односи Срба из Босне са Србима у Војводини у културном погледу нису били тако развијени и плодоносни као послије Првог свјетског рата. Они су најснажније утицали на развој српског националног бића у Босни и развој културе српског народа.