КУД ”Душан Станковић” први пут у Црној гори представља игре чечавског краја
Држава за државом, фестивал за фестивалом – дође ред и на Црногорце да упознају Чечавце и Душанове играче.
Држава за државом, фестивал за фестивалом – дође ред и на Црногорце да упознају Чечавце и Душанове играче.
Културно-умјетничко друштво „Душан Станковић“ је основано 1951. године, да би, вјерује се, осамдесетих година прошлога вијека престало са радом. Требало је проћи више од три деценије како би био обновљен његов рад, а та част је припала Наташи Стојановић- Мастиловић.
У недјељу је, у организацији КУД-а „Душан Станковић“, одржан трећи по реду Годишњи концерт. На овој манифестацији је поред домаћина учествовало још 16 културно-умјетничких друштава из свих крајева Републике Српске. Око 500 фолклораша заиграло је зајдничко велико коло у центру Чечаве, а након тога су се друштва смјењивала на бини представљајући своје кореографије. Након наступа приређен је ручак за све учеснике и донаторе, а гости и домаћини су се дружили уз музику уживо до вечерњих часова.
Јуче је у Чечави одржан други годишњи концерт фолклора у организацији КУД-а „Душан Станковић“. На концерту је учествовало 400 фолклораша из разних крајева Републике Српске. Поред домаћина на концерту је учествовало још 13 културно-умјетничких друштава и то: СКУД „Војвода Мандо“ Равно Поље, КУД „Младост“ ЦО Стапари, ШФ „Ћукали“ Србац, СПКД „Просвјета“ Теслић, КУД „Наши обичаји“ Теслић, КУД „Брио Рудар“ Масловаре…
Са наступа у Масловарама 25.06.2017.
Дио КУД-а „Душан Станковић“ Чечава учестовао је у фотографисању за наш сајт. Главна тема и мотив, били су народни обичаји и традиција са простора чечавског краја.
Црква и школа у Чечави духовно је исходиште културног живота и рада. Свештеници и учитељи окупљају напредне и талентоване људе, учећи их стваралаштву и културним достигнућима развијенијих српских средина. Свештеничка породица Станковић имала је развијене везе са културним институцијама Срба у Војводини, па су отуда у Чечаву стизале књиге, часописи и новине. Нове идеје нису стизале само са књигама – доносили су их и учитељи „пречани“ и Чечавци који су се тамо школовали. Никада односи Срба из Босне са Србима у Војводини у културном погледу нису били тако развијени и плодоносни као послије Првог свјетског рата. Они су најснажније утицали на развој српског националног бића у Босни и развој културе српског народа.