Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Ознака: Бранко Перић

Шумарска заклетва

Приликом окупације Босне и Херцеговине (1878) 22. пјешадијски пук и Прва горска бригада са сједиштем у Бањој Луци добијају задатак да окупирају подручје источно од Бање Луке. Један одред требао је запосјести Котор-Варош и успоставити везу са главнином снага које су ишле правцем Брод-Сарајево долином ријеке Босне. Претходницом овог покрета командовао је пуковник Јански, који је са својим штабом и одредом коњице прешао Борје и спустио се у долину ријека Мала и Велика Усора. У његовој јединици налазио се млади капетан, позанимању шумарски инжењер, чији задатак је био да изврши попис шумских добара цијелим правцем кретања његове јединице.

Опширније

Поратни развој села

Организација државне власти у Чечави почиње оснивањем Мјесног народног одбора (МНО) 1944. године. Његов предсједник био је Гавро Симеунчевић а секретар Мика Јотановић. Сједиште му је било првобитно у кући Филипа Лукића, а затим у просторијама основне школе у Горњој Чечави. 1946. године МНО се преселио у тек саграђену дрвену зграду у близини Задружног дома у Доњој Чечави. У то вријеме његов предсједник је био Мирко Петровић а секретар Бранко Симић из Осредака. Са оснивањем општине Чечава (1950) сједиште државне администрације сели се у адаптирану зграду бивше штале коју је саградила за своје потребе Сељачка радна задруга. Предсједник општине био је Стојан Пепић, а секретар Драган Продић.

Опширније

Раскрсница Драгаловци

Они који се из политичких разлога баве статистиком често наводе да Чечаваца никада није било у локалним политичким и државним органима и да су намјерно и смишљено заобилажени. На ово су људи из политике одговарали да Чечавци у Теслићу немају својих способних људи.

Опширније

Ђурђев поток – прва ковачница

Један од првих и важних заната којим су се Чечавци почели бавити јесте ковачки. Први ковачи за које се зна били су самоуки. Међутим, није јасно како су и на који начин долазили до неопходног ковачког алата. Вјероватно су постојале трговачке везе са тада развијенијим насељима у околини.

Опширније

Клесар и печаторезац Јаков Перић

Мало ко данас зна да је у Чечави почетком овог вијека живио и радио човјек необичног дара и талента. Самоуки чудотворац и особењак Јаков Перић родио се 1880. године. Никада није учио школу и није јасно када је и како научио да пише. Затицали су га често на неком забаченом мјесту, далеко од пута и људи, са црквеним књигама из којих је сам учио. Претпоставља се да их је набављао од попа.

Опширније

Кадијин храст

Два локалитета на сјеверозападној граници Чечаве носе турска имена: Шабанова главица и Кадијин храст. Кадијин храст се налази на једном превоју преко кога води пут у Шњеготину. Предање о Кадијином храсту чуо сам од Новака Гачића у љето 1993. године.

Опширније

Капетанова главица

Са лијеве стране Укрине, у Савковићима, уз сами пут Чечава–Тедин Хан, постоји необично узвишење звано Капетанова главица. Смјештено у средини равнице, по свом малом и правилном облику, заиста подсјећа на главицу. Узвишење је обрасло шумом средње старости. Свуда около су плодне њиве. На њему нема трагова фортификацијске градње.

Опширније

Бјекство из затвора

Потомци Симе Продића памте причу о турским стражарима на Стражбеници. Симо је причао да Турци Србима нису чинили зулум, па је као примјер наводио како су стражари силазили по воду на извор у близини њихових кућа и увијек чекали ако би испред њих био неки Србин.

Опширније