Тајне сачуваног споменара
Завиривање у туђе споменаре представља знатижељу посебне врсте. Ту неопростиву непристојност приписујем себи у нади да ћу бити поштеђен осуде.
Историја и етнографија
Духовна вертикала
Црква и школа у Чечави духовно је исходиште културног живота и рада. Свештеници и учитељи окупљају напредне и талентоване људе, учећи их стваралаштву и културним достигнућима развијенијих српских средина. Свештеничка породица Станковић имала је развијене везе са културним институцијама Срба у Војводини, па су отуда у Чечаву стизале књиге, часописи и новине. Нове идеје нису стизале само са књигама – доносили су их и учитељи „пречани“ и Чечавци који су се тамо школовали. Никада односи Срба из Босне са Србима у Војводини у културном погледу нису били тако развијени и плодоносни као послије Првог свјетског рата. Они су најснажније утицали на развој српског националног бића у Босни и развој културе српског народа.
Школа под храстом
Према причању најстаријих Чечаваца, школски рад у Чечави почео је 1870. године. Те године, у организацији и уз помоћ свештеника Стевана Станковића, Чечавце писмености почиње да учи најписменији мјештанин Јован С. Јотановић звани Крезо.
Породица Ђукановић
Према предању Ђукановићи су у Чечаву дошли са Клупа. Најстарији познати предак је Благоје Ђукановић, који је одабрао данашњи посјед, видјевши да је терен погодан и да има доста извора. Након тога доводи жену Аницу и браћу Дамјана, Гавру и Анту.
Породица Мајсторовић
Први познати предак био је Ристо Мајсторовић. У Чечаву је дошао као шумар, вјероватно 1880. године. Живио је у шумарској кући која се налазила на каснијем посједу Васе Петковића, а данас кућиште Бошка и Миле Томића. Оженио се сестром попа Јеврема – Милком Станковић. У тој кући родио им се син Мика.
Породица Савковић
У Савковићима данас има око четрдесет домаћинстава. Прича се да су у Чечаву дошли из Липља и да су поријеклом из Херцеговине. Павле Савковић тврди да постоје двије лозе Савковића и да једна води поријекло из Даниловграда. Пошто сви славе Ђурђевдан морало би се радити о истој лози.
Породица Станојевић
Потомци Станојевића памте предање по коме су Станојевићи у Чечаву дошли из околине Дервенте. Презиме носе по досељенику Станоју. У околини Дервенте нема Станојевића, па су вјероватно раније носили друго презиме.
Породица Продић
Продићи су једна од бројнијих чечавских породица. По предању поријеклом су из Црне Горе. Свето Продић, најстарији потомак Продића данас, памти причу предака према којој су Продићи живјели негдје на подручју Шњеготине, па су дошли у сукоб са Турцима који су им у знак одмазде припремали покољ за Божић. Сазнавши за Турске намјере тројица браће Продића организовано крену у сеобу и дођу у Чечаву на мјесто Пољци (Раскршће у Станојевићима). Један од браће се ту задржи са породицом, други оде у Витковце, а трећи у Појезину код Дервенте.